TBF Nostalgična Lyrics

Može bit da san potrošija i ono malo suza
za navodnit dolinu sevdaha i bluesa
svit je tužan, tu nikad neće bit pravde
za one koji žele samo da žive i rade
I samo vole, i smiju se svemu ka vicu
A ja se pitan ima li smisla pravit dicu
Donosit ih na svit di su život i sloboda
Ka roba, koju će neki moćnik prodat
I ove stare melodije bude memorije
Čiste nostalgije, i ne znan šta mi je
Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom
Sestra i ja, cili umazan slajom
I sve je daleko i tajno,
al ditetu sve je sjajno,
Znan ni onda nije sve bilo bajno
i pari mi se puno lipše
I ove kapi kiše ka da šapću: "Nikad više..."
Jer sve prolazi, ostaje samo u nama
U srcima, u umu, i foto albumu
Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema više, ostale su sjene
Mora bit da je s njima nesta i dio mene
Al vrate ga kiše, i vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija i tuga.

Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit
pa mislin, tribalo je bit,
jer je proklet ovi svit
I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
Zato se nadan da postoji i pakal i raj
Neki viši sud, Božja pravda
Da presudi i kazni svakog onog gada
Željnog rata i žednog krvi
Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi
Ironično zaista, da citira Krista
Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista
I to u mraku, u miješanom braku
U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku
I baš me je tamo donila roda
Da ne mrzin i buden pošten, iskren i odan
A razliku između zla i dobra
Nisan naučija ni od fratra, ni hodže, ni popa
A kad su zavladali oni šta su pali s kruške
Božji ljudi su blagoslovili puške
Ovce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga
Za ludilo svoga ideologa
I kad zavlada mržnja razum nije lijek
I ludilo uvik promijeni tijek
Povijesti, i ispiše novu krvavu stranu
U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.

Zato letin visoko iznad napaćenog tla
Daleko iznad poimanja dobra i zla
visoko gore, ka Suncu, u nebesa
di se gužvaju poruke SMS-a
iz ovog vrimena izlazin van
I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
Neki bolji dan, pun smija i vica
Di su sritni ljudi i njihova dica
I gledaju u sutra, ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
Jednakosti, bratstva i slobode
U svit ljubavi me misli vode
I još uvik virujen da će na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moć živit sretni
Razum, ljubav i znanje izgradit će raj
I znaj, neće biti ironije za kraj.